:: KOMUNIKOLOGIJA
Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu

Povratak na početnu stranicu
Iz iste kategorije:

>> Struktura ocene i evidencija studenata 2016-2017
>> Struktura ocene i evidencija studenata 2015-2016
>> Struktura ocene i evidencija studenata 2014-2015
>> Komunikologija za menadžere - knjiga 2
>> Komunikologija - Čiste energetske tehnologije
>> Struktura ocene i evidencija studenata 2013-2014
>> Teme za master radove iz komunikologije
>> Struktura ocene i evidencija studenata 2012-2013
>> Upis ocene u indeks za sve generacije
>> Struktura ocene i evidencija studenata 2011-2012
>> Struktura ocene i evidencija studenata 2010-2011

trenutno čitate>> Kako koristiti literaturu za pisanje seminarskih radova

>> Raspored seminarskih 2009
>> Struktura ocene i evidencija studenata 2009-2010
>> Komunikologija za menadžere - knjiga
>> Seminarski radovi iz komunikologije 2009
>> Ispit nije prošao u studentskoj službi?
>> Često postavljana pitanja
>> Najčešće teme koje se obrađuju u toku semestra



affiliate_link

Kako koristiti literaturu za pisanje seminarskih radova

Plagijarizam je korišćenje informacija, ideja ili reči iz nekog izvora kao da su vaši, bez odavanja priznanja tom izvoru - čin neistine, varanja i otuđivanja. (Harvey,2008)



Šta je problem?

Različite forme radova koji se od studenata zahtevaju za vreme njihovog studiranja postavljaju pred mlade
intelektualce najpre dve vrste izazova:
- intelektualni izazov (da što bolje i zanimljivije reše problem u svom radu) i
- moralni izazov (da li uzeti rezultat tuđeg rada i prikazati ga kao svoj).
Izrada radova je aktivnost koja oduzima vreme i energiju, i ponekad studenti pokušavaju da ovu aktivnost svedu na minimum radeći na štetu svog profesionalnog razvoja i suprotno univerzitetskim standardima. Studenti prave loše radove kada u potpunosti preuzmu nečiji rad, ili kada svoj rad sastave kao mozaik od više tekstova koje su napisali drugi ljudi, prosto ih spajajući u jedan dokument, bez svog kreativnog doprinosa.

"Frankenštajn seminarski" - rad koji je sastavljen od prostih delova nađenih tekstova, bez ili sa vrlo malo svog misaonog napora.



Zašto studenti posežu za kopiranjem tuđih radova? (modifikovano po Harris, 2009)
Neki studenti traže najkraći put da polože određeni predmet. Predmet ne vide kao nešto što im može koristiti, nego kao prepreku na putu do diplome.
Studentski život često ispunjava toliko aktivnosti da se studenti ne trude dovoljno oko zadataka koje doživljavaju kao niske prioritete i koji im nisu zanimljivi.
Neki studenti nemaju dobre radne navike i loše upravljaju svojim vremenom, odlažući obaveze koliko god mogu. Kada je krajnje vreme da nešto bude gotovo, posežu za lakim rešenjima, obećavajući sebi da će sledeći put krenuti ranije.
Neki studenti se plaše da sami ne bi mogli da napišu dobar rad, pa smatraju da će kopiranjem teksta koji je napisao neko drugi sebe prikazati boljim. Nažalost, kako im nedostaje znanja, ovi studenti predaju loše kopije ni ne znajući da su predali nešto lošeg kvaliteta.
Mali broj studenata naprosto voli da krši pravila, i kada im nastavnik zabrani da kopiraju tuđe radove, to im predstavlja dodatni izazov.

Šta je rešenje?

Pre svega morate shvatiti da je seminarski, bačelor ili master rad VAŠ rad, i da treba da predstavlja rezultat vašeg razmišljanja i opažanja. Literatura koju koristite treba da vam služi kao pomoć i osnova, da vam pomogne ne u tome da ispunite strane tekstom, već da vam ukaže šta da tražite, predložite i analizirate.
Vaš nastavnik može isto lako kao i vi da nađe sav tekst koji su drugi napisali, pa nema potrebe da mu detaljno navodite tuđe misli bez svog komentara. Prepisivanje i korišćenje copy-paste funkcije na računaru uspešno savladavaju deca u prvim razredima osnovne škole, i svakako da takva aktivnost nije primerena za mladog čoveka koji na fakultetu treba da pokaže svoje znanje i mišljenje.
Pokažite svoje mišljenje - kod bitnih delova svog rada objasnite šta mislite o tome što su drugi napisali, i potkrepite to znanjima koje ste stekli.
Praktično, praktično, praktično - za sve što navodite pružite primer kako to izgleda u nekoj radnoj organizaciji ili situaciji.
Analizirajte - navedite i objasnite dobre i loše strane definicije, faktora, podele, primera.
Dajte predloge - sugerišite rešenja problema koje ste naveli, dajući praktične savete. Predložite poboljšanja. Pokažite da razumete teoriju.
Tražite povratnu informaciju - nemojte napisati ceo rad, pa ga gotovog nositi nastavniku. Prvo napišite na jednoj stranici skicu i plan rada, i konsultujte se sa nastavnikom da li to odgovara. Kada uradite probnu verziju rada, pošaljite je nastavniku i zamolite ga da vam predloži izmene dok još niste krenuli da se bavite detaljima i estetikom rada. Ako vam nije jasno - pitajte! "Nisam znao da treba tako" nije izgovor.

Kako pravilno koristiti dostupnu literaturu u tri koraka?

Tri su nužna koraka pri korišćenju literature, koje morate ispoštovati ukoliko želite dobar rad:

Prvi korak: Pročitajte više literature (knjiga, internet stranica, priručnika...) pre nego što krenete bilo šta da pišete. Najčešća zamka kopiranja je kada se počne pisanje rada dok čitate prvu literaturu, i mahinalno krećete da koristite informacije iz nje. Kako vreme prolazi, sve manje se trudite da iznesete svoje mišljenje, a sve više automatski prepisujete to što čitate i grčevito se držite tog izvora. Pročitajte više literature, i na papiru prvo napravite skicu “kostur” rada, i potom razmislite o pročitanom i uporedite dostupne izvore. Shvatićete da ste zaista nešto i razumeli od toga što ste pročitali.

Drugi korak: Svaku rečenicu ili pasus koji je napisao neko drugi, a koju želite da iskoristite, morate citirati, što znači označiti autora te rečenice, definicije, podele, pasusa, tabele, slike ili studije slučaja. Čak iako parafrazirate (prepričavate svojim rečima) morate citirati originalnog autora. Ovo nije samo potrebno da biste bili iskreni, takođe čini vaš rad ozbiljnijim i profesionalnijim u očima onoga ko će ga pregledati.
Dobar savet: dok čitate literaturu, odmah zapisujte ili obeležavajte delove koji su vam zanimljivi, i zapisujte odakle su. Kasnije biste mogli imati problema da se setite šta ste gde videli.

Citira se tako što na kraju svakog teksta ili rečenice koje ste kopirali ili parafrazirali u zagradi navedete prezime autora i godinu kada je taj tekst napisan. Ukoliko vam ime autora i godina objavljivanja nisu poznati, navedite redni broj u spisku literature izvora teksta - najčešće internet stranicu na koju se pozivate.

Loš primer:
Pod organizacionim konfliktom najčešće se podrazumeva “neslaganje između dva ili više članova organizacije ili grupa”. Konflikt se može definisati i kao “proces koji počinje kada jedna strana percipira da ona druga preuzima ili namerava da preduzme akciju koja ugrožava njene interese”. Postoje tri vrste konflikata u radnim organizacijama: konflikti oko podele posla, oko načina izvršavanja posla, i konflikte usled karakteristika ličnosti zaposlenih u organizaciji. Uzroci konflikata mogu biti individualni i organizacioni.

Dobar primer:
Pod organizacionim konfliktom najčešće se podrazumeva “neslaganje između dva ili više članova organizacije ili grupa” (Pondy, 1967). Konflikt se može definisati i kao “proces koji počinje kada jedna strana percipira da ona druga preuzima ili namerava da preduzme akciju koja ugrožava njene interese” (Robinsson, 2003). Koan (Coan, 1998) navodi tri vrste konflikata u radnim organizacijama: konflikte oko podele posla, oko načina izvršavanja posla, i konflikte usled karakteristika ličnosti zaposlenih u organizaciji. Uzroci konflikata mogu biti individualni i organizacioni ([13]). U narednih par primera ukratko će biti objašnjeno kako konflikti nastaju.


Treći korak: Na kraju svoj rada, odvojite posebnu stranicu sa naslovom LITERATURA. Tu ćete, po abecednom redu prezimena autora, navesti svu literaturu koju ste koristili i citirali. Literaturu navodite u sledećem obliku: Prezime autora, prvo slovo njegovog imena. (godina objavljivanja materijala) Naslov materijala. Izdavač i mesto izdavanja, ili ime naučnog časopisa i broj.
Navedite i internet stranice koje nemaju navedene autore, numerički ih poređajte i navedite pun link (www.docstoc.com/docs/19748480/saradnja-i-konflikt a ne samo www.docstoc.com)

LITERATURA
.
.
.
[11] Pondy, L. (1967) Organizational conflicts: Concepts and models. Administrative Science Quaterly; 12 (2): 296-320.
[12] Robinsson, S. (2003) Organizational behavior. Englewoog Cliffs, NJ: Prentice Hall Inc.
[13] www.vps.ns.ac.yu/nastavnici/Materijal/mat736.pdf
[14] Perre, R., Peppers, J.G. (1976) Conflict in Organizations - good or bad. http://www.airpower.au.af.mil/airchronicles/aureview/1976/nov-dec/peppers.html
.
.



Specifična pravila za seminarske radove na predmetima KOMUNIKOLOGIJA i PSIHOLOGIJA U MENADŽMENTU

  • Prvo na jednoj stranici napraviti skicu i plan seminarskog rada, i tražiti asistentovo mišljenje o napisanom.

  • Za vreme pisanja rada dajte što više ličnog doprinosa, a što manje navođenja literature.

  • Mnogo je bolje navesti 10 rečenica iz 10 različitih izvora nego 10 rečenica iz samo jednog izvora.

  • Pojedinačan citat ne može biti duži od 150 reči. Koristite opciju (Tools > Word Count) prilikom pisanja.

  • Asistentu predajete probnu verziju rada. Svi citati u probnoj verziji moraju biti označeni sivom pozadinom 20% (označite citat > Format> Borders and Shading > Shading > Gray-20%).

  • Citati ne mogu činiti više od 33% ukupnog teksta koji je napisan. Ukoliko ne možete da dve trećine rada sami napišete, očigledno nemate dovoljno znanja da taj rad dobro uradite ili vam nije dovoljno dobro objašnjeno šta je cilj rada. Obratite se za pomoć.




=========

Korišćeni izvori:

Harris, R. (2009) Anti-Plagiarism Strategies for Research Papers. http://www.virtualsalt.com/antiplag.htm
Harvey, G. (2008) Writing with Sources: A Guide for Harvard Students. http://isites.harvard.edu/fs/docs/icb.topic624846.files/WritingSourcesHarvard.pdf





__________
Uneto dana: 2010-02-19 u kategoriji: informacije
Ključne reči:


Dodatni resursi:
Pozitivna psihologija
Psihologija blog